Muzika

IntegralnaYogaDean

Dodatne beleške

Rangda i Barong. Poreklo zadivljujuće Rangde je zbunjujući, fantastični mit, koji delom prenosi priča koja sledi, a ispričao mi ju je jedan starac iz Denpasara:

Konkubina kralja Erlanga rodila je dva praseta, strašno predskazanje predstojeće nesreće. Za pomoć su se obratili Brahmanu i on je savetovao da odvedu prasiće u šumu i puste ih da se tamo izgube. Prasići su opustošili drveće, i da bi sprečila dalje uništavanje, Sanghyang Berawi (Bebawati) ih je pretvorila u dve prelepe žene, i nazvala ih Cumpu Mas i Tanting Mas. Dala im je malu knjigu od lontar palme i naredila im da uče moćne magijske formule koje su se nalazile u knjizi. Cumpu Mas je odlučila da ostane u džungli, držeći knjigu uz sebe, a Tanting Mas je otišla u selo Lemah Tulis, gde se udala za svetog čoveka Begawan Mpu Gandu. „Zato što sveti čovek nije mogao da podnese vatru koju je nosila Tanting Mas“, otišao je u šumu da tamo živi kao pustinjak. Tamo je sreo endeh, razigrani veštičji plamen, koji se pretvorio u Cumpu Mas, sestru njegove žene, sada profesionalnu vešticu. Toliko je sveti čovek bio očaran njenom lepotom da se odmah oženio njome, ali sledećeg dana, kada je otišao da izvede ritual dnevnog čišćenja, našao je među svojim obrednim predmetima creva leša koji je Campu Mas iskopala iz groba. Zgrožen nad tim oskrvnućem, sveštenik je objavio magični rat veštici i pretvorio se u veliku kremacionu kulu da bi je zaplašio. Ona je postala vatra koja je uništila kulu, i tako je postala rangda, udovica. Rangda je kasnije zatrudnela, promenila ime u Sirowalu (što takođe znači „udovica“) i živela je kao kraljica šume Alas Trung u oblasti Dirah, i postala je poznata kao „Udovica iz Diraha“ (Rangda ning Dirah, ili Girah). Njena ćerka je rođena u džungli i odrasla je u veliku lepoticu nazvanu Ratna Menggali.

Postoje razne verzije ove priče, a u jednoj od njih Tanting Mas i Cumpu Mas potiču od užasnog muškarca i sestra bliznakinja, Tanting Mus je bio muškarac koji se borio za vlast protiv svoje sestre bliznakinje, i postao je Banaspati Raja, „Vladar džungle“, zvani Barong. Ovo može objasniti poreklo Rangde i Baronga, mada Balinežani su potpuno zbunjeni po pitanju njihovog identiteta.

Neko mi je rekao da se Erlanga lično pretvorio u Barong da bi pokorio Rangdu, pa su Batara Budda i Barong isto. Očigledno je da oni nisu čisti Balinežani: Rangde su nepoznate u najstarijim selima, a karakter i pojava veštice imaju veliku sličnost sa zubatim demonom divljeg pogleda koji je poznat na Tibetu i u severnom delu Indije, gde vlada tantrički budizam. U Nepalu je poznato dlakavo čudovište zvano lakahe koje pleše kao Rangda i nosi novu tkaninu koju koristi kao oružje. Izgleda da i Rangda i Barong potiču iz tantričkog budizma, možda iz nekadašnje sekte Bhairawa koja je cvetala na Baliju u Erlangovo vreme.

Bajrava budizam je ostavio mogućnost spasenja u hindu-balinežanskoj veri, prečicu ka oslobođenju duše od stalnog reinkarniranja, što nije postignuto milošću bogova, već sopstvenom magičnom moći. Bajravi su odali poštu Durgi – Sanghyang Berawi ili Begawati, njihovom božanstvu zla i smrti – i uticali su na visoki kult novom demonologijom, kultom smrti, naukama o magiji i magijskom terminologijom. To je uticalo na stvaranje izrazitih obrisa nacionalne religije, ali je nestala kao zasebna sekta. Prema Lekkerkerkeru i Stutterheimu, budizam, ili pre budistička magija, na Baliju se prvi put pojavila oko 96. godine nove ere, verovatno zahvaljujući apostolima, braći Mpu Kuturanu i Mpu Bharadu iz Kedirija (Daha). Njima se pripisuje stvaranje civilnog i verskog prava na Baliju. Mpu Bharada, heroj Calon Arang i Erlangov učitelj, bio je mag koji je porazio Rangdu i danas je najznačajnija pojava u magijskom svetu.

Ima dosta nagađanja oko značenja reči Barong, i ne postoji neko prihvatljivo objašnjenje. Razmatrana je malajska reč baruang, medved, ali malajski jezik je noviji, a takođe, na Baliju nema medveda. Klasičan Barong je zvan barong ketet ili kekek, ali postoji i Barong u obličju tigra (barong macan), svinje (barong bangkal) ili lava (barong singha); a jednom smo videli i nekog u obličju slona (barong gajah). Postoje takođe i u ljudskom obliku, kao ogromne marionete (barong landong) koje, svete kao i oni, izvode raspusnu slepstik komediju. Glavni likovi su Jero Gede, „Veliki“, zli džin koji se poistovećuje sa zubatim monstrumom Jero Gede, Mecaling, demon od Nusa Pendia, i Luh, „Žena“, stara razuzdana žena.

Najintrigantniji Baronzi su oni o kojima je Volter Spijs pripovedao u Trunjanu (Das grosse Fest IM Dorfe Trunjan): u ovom drevnom selu etničke grupe Bali Aga održava se festival gde trunas, nevini dečaci, golih tela prekrivenih samo suvim listovima banane, tako da liče na velike glavice kupusa, i sa zastrašujućim primitivnim maskama, trče naokolo i divlje šibaju svakog ko im padne pod ruku. Ovi besni monstrumi se zovu barong berutuk, termin za koji ne postoji objašnjenje. Dvoje od ovih su druwene - muškarac i žena - berutuk Rajas, i podsećaju na Jerogede i Jeroluh barong landonga. Njih svi duboko poštuju, a lišće sa njihove odeće ima moć snažnih amuleta. Oni smeliji pokušavaju da ukradu delić njihove odeće, ali tada ih nemilosrdno udaraju ostali berutuks, koji štede samo stare i malu decu.

Ceremonija se završava u sumrak, kada čudovišta ostaju bez svojih bičeva, i sada smela gomila može da im priđe i da posmatra razvratni ljubavni ples muških i ženskih druwenes, posle kojeg izvođači u transu kidaju svoj ogrtač od lišća banane, i potpuno goli, samo sa iskreveljenom maskom na licu, skaču u jezero Batur u kojem plivaju neko vreme, i vraćaju se kad padne mrak da bi s poštovanjem skinuli svetu masku pošto im sveštenik ponudi žrtve.

U ponašanju i pojavi običan Barong liči na kineskog lava ili himeru, gee-ling, koji izvode divlje grimase za vreme kineske Nove godine uz zvuke gonga, bubnjeva i vatrometa. Na Baliju tokom prvog meseca posle galunggana, Nove godine, Baronzima je dozvoljeno da lutaju ulicama i putevima izvodeći upa – za novac. Najsvetiji deo Baronga je njegova brada od ljudske dlake koja je ukrašena svežim cvećem. Penawar voda, amulet koji štiti, napravljen je potapanjem ove brade u običnu vodu dok se izgovara molitva. Dlake iz njegove brade se nose oko struka kao amulet. Postoje i neobični Baronzi koji su pokriveni petlovim ili paunovim perjem umesto uobičajenih vlakana iz repa konja. Neko mi je pričao o jednom selu koje je želelo da ima Baronga sa petlovim perjem; seljani je samo trebalo da se mole za njega i jednog dana su naišli na dvorište hrama u kojem su bila razbacana najlepša sjajna crna pera.

Maštoviti Balinežani su mi rekli da je Barong Mpu Bharada, koji se u ovom obliku bori protiv Rangde; on je Banaspati, „Kralj džungle“, koji je ludo zaljubljen u Sanghyang Berawi i koji uzima oblik Baronga da bi vodio ljubav sa njom, ali ona će se pretvoriti u Rangdu i kazniće njegovu drskost.

Sve ovo što sam čuo i pročitao iz retko dostupnih knjiga na Baliju spada možda u naučnu fantastiku, a možda i ne.

Ovo je bilo nekada a sad?

Mnogo se promenilo odkada se turizam razvio.Beli čovek je došao i doneo svoju civilizaciju.Bolnice,brza hrana,filmovi sa zapada,i sve ostalo što ide iz to,polako prodire i razara ovu jedinstvenu kulturu,naročito u turističkim zonama.Ali i dalje Bali predstavlja oazu duhovnosti i jedinstvenog hinduizma i verovanja, zemlju magije, vreme gospodara prstenova, Celestininog proročanstva, Hari Potera i Karlosa Kastanede.