Muzika

IntegralnaYogaDean

Batur

Kafa nas je potpuno rasanila i mi krenusmo na severoistok u hram Batur koji je nosio ime po jezeru Batur i planini pored koje se nalazio.

Put je bio dosta loš. Išao je kroz planinske vence i guste šume. Stalno smo se uspinjali i pitali se kada ćemo konačno stići. Usput smo nailazili na sela, raštrkana i siromašna. Nisam mogao da verujem da na ovakvim vrletima žive ljudi.

Oko osam časova, stigli smo u hram koji se nalazio visoko na samoj litici planine Batur. Pogled je bio veličanstven, jer je sa litice pucao pogled na jezero koje je zapljuskivalo podnožje same planine, a gore, u daljini, videli su se nepregledni venci planina čiji su se vrhovi stapali sa obzorjem. Sve se kupalo u sumaglici koja je polako uzmicala pred toplinom sunčevih zraka. Hram je bio ogroman. Sastojao se od više manjih celina. Reljef na zidinama je bio specifičan. Videli su se motivi Višne, Šive, Brame, Ganeše, Durge, Sarasvati... Boje hrama su bile živopisne. Dominirale su crvena, plava, žuta i zelena. Sve je izgledalo kao u nekoj bajci...

Ispred hrama je već bilo mnogo ljudi koji su čekali da prva grupa posetilaca završi sa obredom, kako bi onda oni mogli ući u svetilište.

Kupili smo ponude (cveće, voće) i stali sa drugom grupom ljudi u red. Nismo mnogo čekali kada nas je sveštenik pozvao da uđemo. Zapalili smo mirisne štapiće iz kojih se razvio gusti dim, sa kojim smo počeli da se umivamo.

Sveštenik je izgovarao neku molitvu, sedeći ispred svih nas, okrenut nama leđima.

Počeo je da izvodi ritual davanja ponuda uz molitve i svaki njen završetak propratio je udarom o zvonce…

Nakon kraja tog dela obreda, uzeli smo par latica crvenog cveta koji se nalazio u korpici sa cvetovima drugih boja (određena boja cveta se uzima u hramovima po nalogu sveštenika, zavisno od vrste molitvi) i stavili između dlanova, kako bismo ih prineli do nivoa čela. Bio sam potpuno predan molitvi i pomno pratio sveštenika. Hramom je vladao potpuni mir. Čuo se samo sveštenikov glas…

Kod sledeće molitve (rituala) stavljali smo latice raznih boja (ili samo jedne boje, u zavisnosti od hrama), od svakog cveta, ponaosob, u nivou čela, a kod treće molitve (uvek u svim hramovima) to su bile isključivo latice raznih boja cvetova.

Na kraju rituala davanja ponuda, sveštenik nas je poprskao svetom vodom po licu i glavi, a potom, još dva puta po dlanu desne ruke koja je bila prebačena preko leve.

Kada sam popio tu osveštenu vodu iz dlana, osetio sam kao da je u mene ušla neka nova, jaka energija. Bilo je to neverovatno iskustvo. Imao sam osećaj kao da ću da poletim, da se vinem u najveće visine... Svaka ćelija moga tela je vibrirala.

Na kraju ove neobične molitve, dobili smo pirinač koji je bio u svetoj vodi i koji smo po nalogu sveštenika stavili (par zrnaca) na treće oko, zatim na grlo, a par zrnaca smo pojeli…

Po završetku celog obreda, otišli smo na ručak u jedan mali restoran koji se nalazio na samoj litici usečenog klanca planine Batur (nalazili smo se visoko na planini Batur, na jednoj od njenih litica) odakle su se mogli videti njeni obronci, a i sam njen vrh. Planina se u daljini spajala sa nebom i činila je jedan nepregledan venac sa svojim proplancima oko nas. Sve je bilo u plavo-zelenim tonovima, a sam vrh Batura, nešto oštriji, privlačio me je kao magnet. Dok smo se služili voćem, rekao sam Dušanki da sledeći put treba da odemo na njen vrh i tu meditiramo. Dušanka me je pogledala zainteresovano i odmah prihvatila ideju.