Muzika

IntegralnaYogaDean

BOŽJI BRAT

Utonuo u misli, nastavio je: „Očekivao sam te. Znao sam da ćeš doći i da ću upoznati moga božjeg brata iz Srbije. Imao sam viziju tvoga dolaska. Rasplinut si, a ovde si došao da se posvetiš samo jednom putu. Moraćeš ga sam naći na ovom tvom hodočašću. Tvoj put će ti se ukazati. Videćeš i sam. Nisi slučajno ovde. Dušanka će biti tvoj vodič (Dušanka tečno govori indonežanski, a motor, koji se ovde uglavnom koristi kao prevozno sredstvo, vozi kao reli vozač) jer vidi čakre, auru i ima vizije, a ti imaš moć telepatije, razvijenu intuiciju i jake zaštitnike, vidovit si i možeš da čitaš misli. Sve to će ti zajedno biti od velikog značaja za pronalazak tvog duhovnog puta i mira.“

Bio sam fasciniran svim ovim. Mislio sam da sanjam, nisam verovao da se to baš meni dešava.

Noć je osvojila džunglu već poodavno, a mi se nismo razdvajali od učitelja. Milioni neobičnih zvukova su dopirali iz obližnjeg rastinja. Sve je delovalo kao neka nestvarna bajka, kao moj najlepši san.

Dok sam razmišljao šta me je toliko vuklo ka ovom čoveku, žedno ispijajući neki ukusan i pitak čaj od njihovih lekovitih trava, Suhu me je zamolio da se pomolim u njegovoj sobi za jednu njegovu učenicu koja ne može da ostane u drugom stanju. Bila je to za mene, zaista, izuzetna čast.

Lako sam ustao i otišao do sobe za molitve. Seo sam na čist pod preko puta božanstva statue Sarasvati, boginje znanja, i počeo da se molim…

Za vreme molitve, osetio sam da me Sarasvati privlači poput magneta i kao da me poziva na neko usavršavanje. Bio sam omamljen i kao da sam se grejao toplotom kojom je ona zračila. Shvatio sam da pripadam univerzumu, kao i ceo materijalni svet kojim bivstvo zrači i sjaji kroz stvoreno. Bio sam svestan spoznaje da postoji autoritet ispred mene i zadivljen činjenicom prisutnosti i budnosti Tvorca u sebi. Molio sam se punim srcem i dušom za zadatak koji mi je učitelj dao…

Nakon molitve, kad me je učitelj zapitao da li sam osetio nešto u vezi sa njegovom učenicom, rekao sam mu da će ona roditi blizance. Zamišljeno me je pogledao dugim i ispitivačkim pogledom, a zatim se nasmešio. Rekao je da neće imati blizance, ali da sam takav osećaj stekao zato što se i on istovremeno molio za nju, a ja sam njegov božji brat (blizanac) iz Srbije…

Zamolio sam ga da mi kaže šta sam bio u prošlom životu (s obzirom na to da se sećam svoja tri prošla života) jer me je to oduvek interesovalo. Odgovorio je da ništa ne umire, da se sve rađa, neprestano kreira i ostvaruje u različitim dimenzijama. Smrt ne treba poraziti. Ona nije naš neprijatelj. Sav život je neprekidno umiranje, radi neprekidnog rađanja. Treba tražiti razloge zbog kojih želimo da umremo i tada ćemo shvatiti suštinu života. „Očigledno je da si i ti, kao i drugi, živeo više života“, produžio je. „U prošlom životu si bio monah na Tibetu, a pre toga si bio državnik u Engleskoj gde se i sada može naći tvoj lik na nekom od starih zlatnika. Ali, mene interesuje tvoje duhovno ime iz tibetanskog budizma. Koje je tvoje ime?“ pitao je. Rekao sam da sam dobio ime Sakupljač dobre karme, sa čim se on potpuno složio.

Vreme je odmicalo. Približavala se ponoć. U trenutku kad su se učenici spremali da odu, na jedan metar ispred mene, pojavila se neka zelena gusenica. Mladići su je u panici ubili. Bila je to jedna od najotrovnijih gusenica sa tog podneblja. Tog momenta mi je kroz glavu proletela misao da ovde ima i drugih opasnosti koje vrebaju kao što su kobre, žuta groznica, malarija, ogromni slepi miševi, besni psi i još mnogo toga, ali da mi se ne može ništa dogoditi jer sam na hodočašću, u traženju moga duhovnog puta… Zvezde su i dalje sijale najlepšim sjajem i bile su gotovo nadohvat ruke, kada smo posle lagane večere pošli na spavanje.

Usnio sam neobičan san...

Imao sam osećaj kao da se nalazim u nekoj drugoj dimenziji gde su bića drugačija, a boje žive i žitke. Bila su to neka svetlosna bića koja su mi se smešila. Kao da su se emocije kretale i kiptale... Kuda se kreću ti osećaji, kao da sam se zapitao odjednom, u snu. Da li, možda, pozivaju na usavršavanje? Neko je to sve gledao i nadzirao. Tvorac? Shvatio sam da smo mi ovde, i oni tamo, samo vizija i kreacija vrhunske misli svevišnjeg... Dušanka me je probudila tačno u sedam ujutro. Bio sam žedan i zatražio malo vode. Umio sam se i obukao, a zatim pošao na terasu na kojoj se već nalazio spremljen doručak. Suhu je ustao u cik zore i pripremio vrlo ukusne špagete sa rižom. Takve u Srbiji nisam jeo.