Muzika

IntegralnaYogaDean

Drugi znak

Nakon toga, krenuli smo kući u Singapadu. To je bio, ujedno, i naš najduži put, jer toga dana nam je trebalo dva sata kako bismo otišli na sever u Tirta Empul, odatle pet sati do Uluwatua i još tri sata do naše kuće. Ukupno deset sati. Kada smo bili na pola puta do kuće, počeo sam spontano u sebi da pevam mantru Padmasamabve. Bilo je to ritualno pevanje i kao da me je nešto primoravalo da baš to radim. Nakon pet minuta izgovaranja mantre, odjednom, naglo, kao iz nekog bureta, prolomio se prostorom moj glas. Bio je dubok, jak, izmenjen i kao da nije bio moj. Osetio sam neko jako uzbuđenje i kao da sam vibrirao. Imao sam istovremeno osećaj tuge, radosti i sreće. Nekakav zanos je preplavio moje telo. Nisam osećao ni noge ni ruke.

Odjednom, shvatio sam da lebdim iznad moga tela i gledam Dušanku kako vozi... Bio sam zapanjen ovim iskustvom, a naročito kada sam video sebe da pevam. Bio je to sjajan bariton. Moram priznati da inače nisam muzikalan i u školi sam iz pevanja uvek imao lošiju ocenu.

Ovako sam mantrao oko pola sata. Kada sam završio sa molitvom, istog momenta sam shvatio da je to drugi Suhuov znak... To je značilo kojim putem treba da idem, odnosno koja je moja mantra...

Potpuno iscrpljeni, ušli smo u kuću. Istuširao sam se i odmah legao u krevet. Nisam imao snage da jedem. Zaspao sam dubokim i mirnim snom. Ujutro, oko pet sati, probudio me je miris sveže pripremljene kafe. Protrljao sam oči, došao do Dušanke i sa zahvalnošću uzeo topao napitak da me razbudi. Sedeli smo ispod verande. Obzorje je bilo poput vatre, crveno, kao kakva užarena lopta. Sa pirinčanih polja isparavala je rosa...