Muzika

IntegralnaYogaDean

KRISTAL

Nakon doručka, na rastanku, dok je nebo počelo da poprima svetloplavu boju, a sunce počinjalo jače da peče, Suhu je iz svog džepa izvadio jedan skupocen, redak kristal koji se zove zlatna kosa. Nad njim je uradio neki ritual, a zatim mi ga je poklonio. Rekao je da mi ga daje jer ću njim pojačati sve moje sposobnosti, naročito pri lečenju ljudi, pojačavaće sahasrara čakru, molitve i davaće mi istovremeno jaku zaštitu. Dao mi je mantru koju treba da radim svakog dana po tri kruga, rekao da spavam okrenut na sever-jug ili istok-zapad i nasmešio se. Gledao me je dugo i toplo, a zatim mi je pružio ruku. Rastasmo se uz srdačan poziv da ponovo dođemo. Sedoh sa Dušankom na motor, pogledah u oči učitelja, mahnuh još jednom i kretosmo put Denpasara...

Vraćanje je bilo lakše. Bio sam naspavan i ništa mi nije bilo teško. U mislima mi je bio prisutan učitelj. Imao sam osećaj da prati naš put... Obala Indijskog okeana se kupala u raskoši indonežanskog sunca. Peščane plaže su se smenjivale sa kamenitim stenama, džunglom i okeanom... Neobični mirisi su se širili odasvud. Hor ptica je pevao odu životu...

Posle dva sata dobre vožnje, napravili smo pauzu, užinali, osvežili se jakom kafom, pa nastavili dalje.

U Dušankinu kuću smo stigli negde oko 13 časova. Odmah sam legao i zaspao. Imao sam osećaj da je jutro, kad me je Dušanka pozvala da ustanem. Bilo je 15 časova. Dva sata dobrog sna mi je bilo dovoljno da se povratim od napornog puta. Seli smo na verandu i ručali. Razmenjivali smo utiske o Suhuu. Rekao sam joj da sam fasciniran njime i da je svaki čovek enigma za sebe. Suhu je, zaista, bio moj izbor i nije bilo slučajno što sam došao kod njega. Još uvek sam osećao njegov pogled na sebi....

U razgovoru, Dušanka mi je, kao umetnica, predložila rešenje kako da napravim medaljon od kristala koji mi je na rastanku poklonio učitelj. Predložila je da medaljon bude od srebra, da gore ima oblik šestice, a dole devetke. Mora da čini jednu celinu, a da unutra, u sredini, srebro ima jedan otvor u koji će se staviti kristal, kako bi energija iz srčane čakre, anahate, išla nesmetano kroz njega. Bilo bi dobro da na obodima medaljona bude ugraviran „OM“ na indonežanskom. Posle ovog dogovora na verandi, još malo smo se odmarali u senci visokih lijana, da bismo posle toga otišli kod Gusađija, čuvenog plesača ritualnih molitvi, kako bi nam preporučio kod koga juvelira da odemo.

Rečeno, učinjeno…

Sredovečan juvelir nas je gostoljubivo primio. Kada je video kristal i kada smo mu objasnili od koga smo dobili tu amajliju i čemu ona treba da služi, bio je oduševljen. Idejno rešenje izgleda medaljona ga je potpuno osvojilo. Počeo je da se moli bogu i božanstvima. Bili smo, zaista, zatečeni ovim njegovim ponašanjem. Za vreme razgovora nas je gledao sa ljubaznošću, a kristal sa strahopoštovanjem. Rekao je da će se moliti bogu dok bude radio ovaj medaljon. Bio je ushićen što u rukama ima amajliju koju je dao Suhu. Osećao je njegovu moć i vibracije… Kazao je da nikada u životu nije ovako nešto pravio i da je jako važno da ga radi sa najlepšim emocijama. Pri našem odlasku, pozvao nas je da dođemo za nedelju dana i rekao da će i on sebi napraviti isti takav. Bio je jako srećan.

Posle ovoga, vratili smo se kući da ranije legnemo. Bili smo umorni i iscrpljeni. Čekao nas je put u Tirta Empul…