Muzika

IntegralnaYogaDean

Prana Dewi

Budilnik me je probudio tačno u 5:30. Brzo sam se spremio i otišao na terasu, privučen mirisom vruće kafe i doručka što je Dušanka pripremila. Pogledao sam mapu na osnovu koje je trebalo da krenemo u Prana Dewi – Organske resurse. To mesto su zvali i Zmajevim brazdama jer su se tu pružali akupunkturni, energetski kanali (pozitivna energija) Zemlje. Očekivao sam posebnost mesta što se kasnije i ostvarilo. Seli smo na motor i krenuli.

Dan je bio sunčan, pa je bilo mnogo lakše voziti nego po blatu. Put nas je vodio kroz neverovatne predele…

Džunglu je zamenila visoka trava poput savane, pa onda neobično rastinje. Kada smo ušli u Prana Dewi imao sam osećaj da se nalazim u samom raju. Svaka kućica je bila obavijena šumarkom, a imala je i svoje jezerce, mostić, bašticu….

Veliki lokvanji sa prelepim cvetovima su se kočoperili na vodi, a beli obluci su pozdravljali jako indonežansko sunce koje je pržilo svom svojom žestinom. Intenzivno zelenilo svuda oko nas delovalo je kao smaragd za oči. Na visokim vlatima trave sunčali su se leptiri duginih boja. Svaki je bio poseban. Crveni, plavi, žuti, šareni… Prava letnja rapsodija i pravi simbol reinkarnacije.

Pod velikim krošnjama drveća, nalazile su se klupice za odmor gde turisti mogu uvek sesti i posmatrati nestvarnu čaroliju; igru zelene boje trave, plavo nebo, prozirna jezera, šareno cveće, voće, povrće i zlatnu boju sunca.

Povrće i voće u baštama je na dohvat ruke, a svojim sokovima kao da govori: dođi, uberi me... Sve je organski čisto i primamljivo za svakog gosta.

Po neki skakavac te samo prene iz ovog nestvarnog sveta. Svaka kućica je ograđena drvenom ogradom, a njena unutrašnjost je jednostavnih linija.

Lepi krovovi od bambusa, kao šeširići na licima dama, davali su poseban šarm ovim malim građevinama. Prava turistička atrakcija i pravo mesto da se pobegne od svega... Nakon obilaska ovog malog raja, ručali smo u restoranu, posle toga nastavili razgledanje, a kasnije meditirali.

U meditaciju sam ušao lako. Seo sam na prostirku uz jezerce. Mirna voda i poigravanje senki obližnjeg drveća me je uvelo u neko čudno stanje. Imao sam osećaj potpune jasnoće i uvida u sve što se dešavalo u mom životu... Uzrok, posledica, karma...

Shvatio sam da posle susreta sa Suhuom ništa nije isto i da sam od tada u nekom drugom stanju svesti. Na ovom putu po Indoneziji bilo je teških momenata kao i onih lepih, međutim, ja sam se u duši uvek osećao smireno i ništa nije moglo da me izbaci iz ravnoteže, ni zmije, ni gromovi, ni bujice, ni vetrovi...

Drugačije sam video, osećao i sve mi je bilo kristalno jasno. Video sam ljude kakvi jesu, osećao njihov bol, tugu, sreću i sva druga njihova izražavanja, kako ona vidljiva, tako i ona suptilna, nevidljiva, ona koja se samo mogu dokučiti, ili možda nagovestiti.

To stanje je bilo slično, ali mnogo jače od onog stanja koje mi je lama Čepel preneo u tibetanskom manastiru. Ovde, u ovom zelenilu gde mašta postaje stvarnost, ono je dobilo sasvim drugu dimenziju.

Na ovom mestu, mnogo toga sam dokučio.

Shvatio sam da raj gradimo sami u svojoj duši. On je u nama, a ne na zemlji. Mesto da se bude srećan je ovde, vreme da se bude srećan je sada, a način da se bude srećan je učiniti druge srećnim...

Neophodno je da se okrenemo iz sveta buke u unutrašnju tišinu i postanemo svesni da smo duhovna bića, da slično privlači slično i da ljubav i saosećanje predstavljaju našu suštinu. Iz ovog stanja i razmišljanja prenula me je Dušanka, rekavši da moramo da krenemo kući. Pogledao sam je zbunjeno. Nisam mogao da verujem da je prošlo već dva sata od kada sam došao da meditiram. Nevoljno sam krenuo iz ovog „raja“.

Još jednom sam bacio pogled na ovu čaroliju, a zatim seo na motor i krenuo sa Dušankom u pravcu Denpasara. Kad smo stigli u našu oazu, čekala nas je prijatna hladovina na terasi. Oprali smo se od prašine koja se tokom puta uvukla u svaku poru naše kože, a zatim smo uz brzo spremljenu večeru i ceđeni sok od narandže pričali do iza ponoći...

Na spavanje smo otišli oko 1 sat. Imao sam miran san. Probudio sam se odmoran i naspavan. Pogledao sam na sat. Kazaljke su pokazivale tačno osam časova. Ustao sam, umio se i potražio moju duhovnu sestru.

Ona je već sedela na terasi, sa spremljenim doručkom. Miris ukusne hrane mi je pokazao koliko sam bio gladan. Nakon doručka i osvežavajuće kafe, u jednom trenutku zazvonio je Dušankin mobilni telefon. Bio je to Suhu. Rekao joj je da sutradan odemo na Javu i dao joj plan koje budističke stupe i koje hinduističke hramove treba da obiđemo. Prijatno sam se iznenadio ovoj sugestiji, pa smo otišli u grad da kupimo avionske karte...