Muzika

IntegralnaYogaDean

Tirta Empul

Sunce je visoko odskočilo kada sam protegnuo noge i promeškoljio se u velikom, prostranom krevetu. Jedan zrak sunca poigravao se na ogledalu koje je stajalo uz postelju...

Neki petao je zakukurikao.

Brzo sam se istuširao, obukao i doručkovao sa Dušankom. Posle kraćeg razgovora i razgledanja plana kojim putem da pođemo, krenuli smo ka Tirta Empulu. Hram se nalazio na severu Balija. Bio sam psihički spreman za naporno putovanje…

Put je vodio preko nekih brda i kroz klance, tako da su mi noge otekle od putovanja. Nisam ih osećao... U jednom momentu sam, čak, zaradio i opekotinu (bali kiss) od auspuha.

Oko dvanaest časova, stigli smo pred hram.

Tirta Empul se prkosno kočoperio na zaravnjenom prostoru koji je pucao ispred nas. Neobičan reljef sa mnogo božanstava na ovom grandioznom hramu bio je zahvaćen zlatastim lišajem koji se presijavao na suncu i davao mu još veću patinu. Nisam mogao da odvojim oči od njega. Stara kultura i civilizacija ukazivala je da smo došli na drevno mesto, na kojem je svaka figurica na živopisnim zidinama imala svoju priču. Veliki broj ljudi stajao je ispred hrama. Svi su bili u sarijima. Konstatovao sam da smo Dušanka i ja bili jedini stranci. Ljudi su nas ljubopitljivo gledali i izgovarali „OM SWASTUJASTU“. Bili smo iznenađeni njihovom ljubaznošću. Pitali su na indonežanskom odakle smo došli i gde stanujemo. Bili su srećni kad su saznali da smo gosti čak iz Srbije... Obukli smo sarije i ušli u hram.

Zapahnuo nas je neki specifičan miris. Najviše ljudi je bilo oko centralnog svetilišta, dela gde se nalazio ogroman bazen sa devetnaest česmi. To su bili neki otvori iz kojih je kuljala voda. Po nalogu Suhua, potražili smo sveštenika, Pemangkua, kako bi nad nama izvršio ritual čišćenja svetom vodom i molitvom...

Nakon obavljenog obreda, spustili smo se u bazen sa česmama (voda je dopirala do pojasa) i, ispod svake česme (koja je namenjena određenoj molitvi npr.za sreću, posao, ljubav, brak i dr.) molili smo se i kupali. Kad sam stao ispod četvrte česme, učinilo mi se da je vreme stalo...

Nije se čuo žamor ljudi, ni bilo koji drugi zvuk. Imao sam osećaj da sam ušao u neku drugu dimenziju. Ispred očiju mi se stvorila neka sumaglica koja je dobijala izgled jakog ljubičastog svetla. Imao sam utisak da sa mene spada neki težak oklop i da ostaje samo moja suština, moje eterično telo. Nije više bilo prljavštine nakupljene mojim trajanjem u ovom životu. Voda je bila hladna i kao da me je samo taj osećaj budio i vodio od česme do česme. Sa velikom bestežinskom lakoćom, došao sam tako i do poslednje česme. Bio sam u nekom čudnom stanju, kao da sam lebdeo iznad tela i posmatrao svoju ljušturu. Bio sam iznad hrama i sa zanimanjem posmatrao sebe. Kao da me je osvestila ledena voda koja mi je padala niz glavu, shvatio sam da se nalazim kod devetnaeste, poslednje česme....

Usta su mi poplavela od velike hladnoće i počeo sam da cvokoćem. Izgledalo je da voda dolazi iz neke velike dubine i kao da nosi neke, samo meni namenjene poruke...

Pojam vremena, ovog puta, ništa nije značio. S jedne strane, imao sam osećaj kao da je prošlo manje od jedne sekunde dok sam bio u vodi, a sa druge, kao da sam tu proveo ceo dan. Nisam se mogao otrgnuti utisku tog dvojnog osećanja. Bio sam uistinu srećan i ushićen...

Posle ovog rituala čišćenja svetom vodom, otišli smo da malo meditiramo, a kasnije, s obzirom na to da smo dobro ogladneli, otišli smo na ručak u jedan restoran koji se nalazio u predvorju hrama.

Hrana nije bila po mom ukusu, pa sam ostao gladan. Obrok se sastojao od nekog njihovog povrća koje mi je ličio na neku travu i po izgledu i po ukusu. Vegetarijanac sam trideset i sedam godina i, ovog puta, ishrana na Baliju mi je bila veliki problem. Bio sam iznenađen činjenicom da hinduisti nisu vegetarijanci. Indonežani jedu meso koje potiče od ritualno zaklanih životinja. Dakle, dok smo jeli ovaj neobičan ručak, uživao sam u pogledu na bazen koji je bio prepun egzotičnih riba. Takvi primerci se teško mogu videti. Balinežani hvataju ove ribe u Indijskom okeanu, a odatle ih kasnije transportuju po celom svetu...

Nakon popijene kafe koja nam je dala dodatnu energiju, seli smo na motor i, po učiteljevom planu, krenuli na krajnji, južni deo Balija, u hram Uluwatu.