Muzika

IntegralnaYogaDean

Ulun Danu

Prvo smo počeli da se penjemo uzbrdicom koja je bila pod tako velikim nagibom da smo mislili da će motor, iako smo se kretali prvom brzinom, početi da klizi unazad. Put je bio uzak i nepregledan.

Kretanje su otežavale velike rupe. Kamen je prštao na sve strane… Kad me je jedan udario u nogu, pomislio sam da smo možda pogrešili što smo izabrali baš ovaj put. Penjanje je zamenilo vratolomno kretanje nizbrdo, pa opet uzbrdo i tako redom. Oštre krivine i pogled sa hiljadu metara nadmorske visine na velike provalije, koje se često nisu mogle ni videti od velikih oblaka koji su bili ispod nas, izazivali su jezu. Put nije bio ograđen bankinom i ogromni ponori kao da su vukli nadole.

Divlji psi koji su ležali na putu počeli su besno lajati i trčati za nama. (Nadao sam se da neki od njih nije bio besan jer je tih dana na radiju bilo objavljeno da su nađeni neki besni psi. Kao dr vet. med. znao sam šta to znači). Jedan je u jurnjavi za motorom bio toliko uporan da umalo nije ugrizao Dušanku. Bežeći od ove napasti, u jednom momentu, naišli smo na neku zmiju koja je zamicala putem u šipražje. Kasnije smo videli kobre, pa smo morali zaustavljati motor. Bio sam u stanju šoka gledajući ih kako gmižu putem. Telo im se presijavalo na svetlosti, a boja se stapala sa okolnom prirodom. Nikad u životu nisam bio bliže zmijskom rodu .

U sekundi, dok mi je adrenalin bio na najvišem nivou, shvatio sam da bi naši životi bili zaista ugroženi ukoliko bi naišlo neko vozilo iz suprotnog smera jer je dole ambis, a na putu psi i zmije. Zato smo počeli da pevamo mantre i molitve za zaštitu. Visoko, u tim nepreglednim indonežanskim planinama, bilo je hladno. Ruke su mi drhtale od hladnoće, a možda i od puta koji je ulivao strah. Nadali smo se samo da neće pasti teška monsunska kiša i da nećemo morati provesti nekoliko sati ili dana u toj divljini. To bi nas dovelo u smrtnu opasnost zbog divljih zveri, zmija, ogromnih slepih miševa i svega onoga što samo džungla krije. Verovali smo u Suhuove reči da će se moliti da bude suvo vreme dok mi budemo po njegovom planu (dao nam je dan i vreme obilaska hramova) obilazili hramove, i da će nas dobro vreme, ipak, poslužiti. U ovim krajevima čovek nikada nije siguran u vremenske prilike, jer posle jakog sunca, kao da oblaci iz potpuno svetlog neba, odjednom, izrone iz njegovih nedara, u trenutku zamrače nebo, i iz njega počne padati teška, olovna kiša.

U jednom trenutku, dok smo se spuštali nizbrdo, pomislili smo da ćemo se sunovratiti u ponor, jer je nagib kojim smo išli nadole bio sigurno veći od šezdeset stepeni.

Putovanje je izgledalo kao večnost…

Posle dva i po sata teške, traumatične i po život opasne vožnje, stigli smo, konačno, na jezero Beroton, u mesto Bedugul.

Sa motora smo sišli ukočeni i prestravljeni od doživljenog. Bili smo u stanju šoka. Znoj nam je curio sa lica, a noge su lagano podrhtavale... Posle desetak minuta, smogao sam snage da se osmehnem Dušanki i da joj predložim da odemo na čaj u obližnji restoran koji se nalazio pored jezera, u senci nekog ogromnog drveta. Sa velikim olakšanjem smo seli da se malo odmorimo. Pojeli smo sendviče i čokoladu i popili neki osvežavajući čaj, koji nam je povratio snagu i omogućio da krenemo u hram Ulun Danu.

Išli smo polako, poneti pričom o putu, kad se iza nekog visokog rastinja u svoj svojoj lepoti ukazao Ulun Danu… Hram je sijao na suncu kao kakva kraljica. Živopisne boje i reljef davali su mu neobičan pečat. Hram je bio posvećen Brami, Šivi i Višnu i sastojao se iz više celina.

Pre nego što smo ušli unutra, setio sam se šta sam pročitao u Vedama, najstarijim duhovnim spisima napisanim na sanskritskom (najstarijem jeziku na svetu). Brama je prvo živo biće rođeno bez začeća odmah posle stvaranja sveta. Vrhovni Duh, Višnu, ušao je u kosmos, a na lotosu izraslom iz Njegovog transcendentalnog stomaka, pupka, rodilo se prvo živo biće – Brama, otac svih živih bića i gospodar svih polubogova stvaralaca. Od Brame se rodio Šiva, Rudra. Gospod Višnu se ne razlikuje od Božanske ličnosti. Položaj Šive je na granici između božanske ličnosti i živih bića, dok je Brama najpobožnije živo biće. Brama je stvaralac sveta, Višnu ga održava, a Šiva ga na kraju uništava. Nijedan polubog, pa čak ni Brama ni Šiva, ne može da oslobodi okovano živo biće od uslovljenog života u materijalnom postojanju. To može da učini jedino Višnu. Gospod nekad silazi u materijalni svet sam, a ponekad silaze Njegove potpune ili odvojene emanacije, koje je On opunomoćio da izvrše određenu ulogu.

U spisima je opisano kako inkarnacija izgleda i koju misiju mora da izvrši. U Vedama su opisani, između ostalih, Mojsije, Buda, Isus i Muhamed. Buda je bio jedan od najmoćnijih inkarnacija božanske ličnosti koji je propovedao doktrinu nenasilja, uključujući i neubijanje životinja...

Ispred hrama smo kupili ponude i presvukli se u sarije. Ušli smo u hram i potražili sveštenika koji je izveo ritual čišćenja svetom vodom i molitve.

Nakon toga, meditirali smo ispred svakog oltara: Višne, Brame i Šive, i potom otišli u jednu budističku stupu koja se nalazila na svega deset metara od hrama. Dok smo meditirali, u jednom trenutku, sa obližnje džamije, čuo se mujezinov glas koji je čitao molitvu Alahu. Bio sam prijatno iznenađen kada sam shvatio koliko u ovom narodu ima kontrasta, a nema mržnje kada je u pitanju vera.

Interesantno je napomenuti da se Sveto trojstvo nalazi osim u hrišćanstvu i hinduizmu i u budizmu (telo, glas i um).

Posle meditacije i razgledanja ovog dela Balija, krenuli smo kući. Umorni i prljavi od puta, stigli smo u Dušankinu kuću posle pet sati zamorne vožnje. Istuširali smo se i, nemajući snage da nešto i pojedemo, odmah otišli u krevet. Bio je to naporan dan, jer smo otišli od kuće u četiri ujutro, a vratili se u 23h.