Muzika

IntegralnaYogaDean

Upaćara

Išli smo kod jednog Dušankinog prijatelja i njegove supruge Australijanke gde je sveštenik trebalo da uradi ritual zaštite (od lejaka i drugih negativnih sila) njihovog sinčića starog svega tri meseca. Svaki Balinežanin veruje u lejake, crnu magiju i negativne sile. Ovaj narod misli da ih magija može opsedati bilo da je čista ili prljava. Svaki vrač, pa čak i sveštenik višeg ranga, mora da se podvrgne neobičnim transformacijama i učenju da bi znao protiv čega treba da se bori. Misticizam i magija vladaju ovim ostrvom i nije bilo ništa neobično što se ovaj mladi bračni par odlučio na ovakav korak.

Na putu je bila neobično velika gužva, za razliku od prethodnih dana. Povremeno je bio potpuni kolaps u saobraćaju, tako da smo se jako sporo kretali. Na pojedinim mestima, čekali smo da se saobraćaj raščisti da bismo mogli da krenemo dalje. S vremena na vreme, skidao sam kacigu da rashladim glavu. Bilo je jako toplo, tako da se put činio dužim nego što stvarno jeste. Kada smo stigli kod Dušankinih prijatelja, ritual zaštite i stavljanje narukvice na bebinu ručicu bio je završen.

Zakasnili smo na ceremoniju zbog gužve u saobraćaju. Bilo nam je veoma žao. Obukli smo sarije, pozdravili sveštenika i bračni par. Beba nam se jako dopala. Bila je malena i samo se smeškala. Crna kosica je uokvirivala njeno nežno lice.

Veliki broj zvanica se okupio oko nas jer smo bili jedini belci. Pitali su nas odakle smo i zašto smo došli. Njihova gostoljubivost, prirodnost, lako stupanje u kontakt i ljubopitljivost su nas potpuno osvojili. Iako se, u načinu življenja i odeći, ocrtavalo siromaštvo ovih prijatnih ljudi, oni su, i pored toga, bili vedri i puni života. Njihov smeh i razdraganost i njihova duboka religioznost govorili su o ovom narodu više od običnih reči.

Na ovom mestu sam, još jednom, shvatio koliko je u našem svetu novac važan i koliko su ljudi nesrećni jer traže sreću samo u materijalnom blagostanju. Ako čovek želi pravu sreću, sve što treba da uradi jeste da promeni predmet svojih misli, osećanja i želja. Mnogi neprestano jadikuju, svako juri za nekom samoobmanom, iluzornim predmetom svojih želja i strahuje od izmišljenog neprijatelja, a to je novac. Materijalizam je zavladao ovom planetom. Novac i samo novac… Čovek ne može da bude prirodno radostan, ukoliko zaista ne spozna svoju pravu prirodu koja nadilazi materijalno telo i um.

Duhovnost?

Malo ko se danas bavi duhovnim razvojem. Kada čovek uživa duhovno blagostanje, materijalno dolazi samo po sebi. Ljudski život je, rekao bih, namenjen samospoznaji. Balinežani su na tom putu. Fascinirali su me svojim stavom prema životu i, zaista, čovek mora da uvidi ko je on, šta je ovaj svet i šta je vrhovna istina. Samospoznaju možemo dostići ukoliko prihvatimo božanski, duhovni život. Svrha ljudskog života je sticanje večne i beskrajne sreće putem duhovne spoznaje. Balinežani to stvarno dokazuju. Čoveka ne može a da ne dotakne njihov način razmišljanja i njihov stav prema životu. Kada bi se poštovale prave vrednosti i duhovni razvoj, bilo bi sve drugačije. Ne bi bilo ratova, mržnje, zlobe i zavisti…

Ovi skromni ljudi su pokazali kako se to može. Još neko vreme smo se zadržali sa ovim skromnim i dobrim ljudima, da bismo oko 15 časova krenuli u mali grad Blahbatun. Želeli smo da posetimo budistički hram Vihara.