Muzika

IntegralnaYogaDean

Penengen - magija „desne“ strane

Za razliku od užasavajuće magije pengiwa, postoji i neutralizujuća magija kojom se služe sveštenici i vračevi da bi zaštitili svoje klijente od lejaka, i ona je jednako jaka kao magija veštica i sastoji se od istih elemenata kao i magija „leve“ strane – formule (mantre), čini (serana), i amuleti (penawar, sikepan, pergolan, tetulak). Uobičajeno se u spravljanju čarolije koriste „žuti“ kokosi, dadap lišće, luk i so, cveće, komadići zlata, kišnica koja se hvata na biljkama, kamfor, svetiljka u kojoj sagoreva mirišljavo ulje, dvojno izrasla banana i isti takav kokosov orah, nad kojima se izgovara magijska bajalica.

Ove amajlije su često prikazi čudovišta i grotesknih božanstava, okruženih kabalističkim simbolima nacrtanim na komadu nekorišćenog belog platna ili na maloj srebrnoj ili bakarnoj ploči koji se nose na struku, vešaju na ulaznu kapiju ili ispred ambara za pirinač. Predstave nacrtane na tim malim zastavama, nazvanim tumbal, mogu predstavljati oružje (senyata) bogova, ili mogu biti slike Batara Kale, Batara Gane, ili pak čudnovati prikazi intrigantnog i apstraktnog balinežanskog božanstva Tintija, poznatog i kao Sangjang Tungal – Nepojmljivo, Samoviti, Prabog. Tintija se na ritualnim predmetima često pojavljuje u obličju nage bele muške figure, „obrasle“ trozubim plamenovima koji joj emaniraju iz glave, slepoočnica, ramena, laktova, uda, kolena i stopala. Njegove ruke su spojene u molitvenom stavu, a njegovo desno stopalo počiva na vatrenom točku – cakra.

Tintje korišćene kao magijske amajlije su groteskno izobličene, često u apsurdnim položajima, sa mnoštvom glava, ili pak sa uobičajenim Tintja glavama pričvršćenim na apstraktna i geometrijska obličja. „Rangdas“ i čudovišta svih vrsta korišćeni kao tumbals služe da odbiju, simpatičkom magijom, duhove i vukodlake koji uznemiravaju i proganjaju Balinežanina. Magična formula „desne“ strane je uglavnom jednostavna molitva, izgovaranje imena duhova zaštitnika i proklinjanja koja bi trebalo da uplaše i zbune lejake. Primeri koje dajem su izabrani metodom slučajnog uzorka iz manuskripta penengen magije:

„... ti rđavog srca, neka su ti oči slepe, ruke nepokretne, stopala beskorisna.“ ( Ih, deriya mata malem, lima langah, batis jojo.)

„... Onaj opijen i učen koji razume formule čuva moje telo danju i noću, u dobru i zlu, čuva me da ne umrem u snovima, da ne umrem u zdravlju. Ne boj se.“ (Ne manusa luwih penguruh merta sandi mantra, ngijing sai, ring swaku petang lemah, ala-ayu, ane nunggu aku apangeda mati ngipi, mati ngawag-ngawag, tan kuwasa molah.)

„... ONG! Sveta Reči, čija je bistrina poput vazduha koji se širi nebom, čarolija je u mojoj kući, velika šuma okružena tigrovima. Hiljade veštica pada preda mnom ponizno i u strahu /zato što/ amulet koji su bogovi dali mojim neprijateljima je iskorišćen i pokvaren...“ (ONG! Saremula, sutejaniya kadi kangin ngibehing akasa, tulah tumpur umahku alas agung macan mengiderim, lelo tumpuragung siu leyake membah, sing serana punah pegawen sandelung, paweh dewa punah, teka punah.)

„... ONG! ang ung mang ang ah. Ja sam Sanghyang Sukla Moćni. Ja sam u skladu sa Suncem i Mesecom, ja sam iznad Kala Rahu. Moj šešir ima beli dijamant, bogovi me vole. Sanghyang Tuntiya i Sarad Manik zagledani su u mene, moj suncobran je žut i Brahma me obožava. Vatra se spušta! Očisti zemlju i spali sve demone, spali sve veštice, spali Banaspati Raju, spali ih sve!...“ (ONG, ang ung mang ang ah. Aranku Sanghyang Sukla Wisesa, tumurun aku ring Surya amor ring Sanghyang Ulan, anunggang aku Kala Rahu, gelunganaku winten petak, sarwa dewa kasih, anelengaku Sanghyang Tintiya, wetu Sarad Manik, apayong aku jenar, anelang aku ring Brahma, metu geni melesat sejagat, sekuwihning buta pereselgeseng, leyak geseng, Banaspati Raja geseng, teka geseng...)

U mnogim od ovih formula lejaci, demoni, pa čak i viši duhovi nemilosrdno su proklinjani i često se izgovaraju fraze kojima mag u zanosu izjednačava sebe sa bogovima, ili se čak uzdiže iznad njih. Iz ovoga vidimo zašto se Balinežani boje da izgovaraju te formule, i zašto osećaju da jedino dobro pripremljeni ili prirodno talentovani ljudi poput sveštenika mogu to činiti bez posledica. Mnogi sveštenici i vračevi iskreno veruju da su po moći jednaki duhovima, ali obični ljudi, koji gledaju sa strahopoštovanjem na sve te hokus-pokus stvari, kupuju amulete koji su već osveštani mantranjem sveštenika ili vračeva, ili, uvek dosetljivi, zavisno od ponuda, transa i uzbudljivog performansa isterivanja đavola igrama i plesom poput Calon Arang ili sanghyang, kada sama božanstva stvaraju neophodne amulete.