Muzika

IntegralnaYogaDean

Yoga terapija: Tiroidna žlezda


Holistički pristup poremećajima tiroidne žlezde

I pojačana i snižena funkcija tiroidne žlezde predstavljaju autoimune poremećaje. To znači da imuni sistem proizvodi antitela u našem sopstvenom tkivu. Postoji sve više dokaza da problemi s varenjem i neraspadnuta hrana u crevima utiču na to da nepotpuno svareni proteini postaju imunogeni. To znači da su dovoljno veliki da ih imuni sistem prepozna kao strana tela i proizvede antitela kao zaštitu. Nažalost, antitela mogu da napadnu naše sopstveno tkivo, u ovom slučaju tiroidnu žlezdu. 

Sveobuhvatna procena od strane lekara koji su obučeni i za alopatsku i naturopatsku terapiju može biti veoma korisna.

Jogički pristup

Tiroidna žlezda je takođe povezana s višudi čakrom, psihičkim centrom koji pročišćava otrove iz tela, vish, i pretvara ih u amrit, nektar besmrtnosti. Mnogo pre nego što je medicina kao nauka znala za postojanje tiroidne žlezde, jogini su razvili veštinu koja ne samo da je održavala zdravim žlezde i metabolizam već je i postala deo sistema prosvetljenja. Dobro funkcionisanje neuroendokrinog sistema smatrano je ključnim za uspostavljanje više svesti. 

Sarvangasana (stoj na ramenima u položaju za „sveću“) najpoznatija je asana za tiroidnu žlezdu. U ovoj moćnoj pozi vrši se ogroman uticaj na žlezdu. Pošto je tiroidna žlezda izrazito prokrvljen organ, ovakav pritisak ima veliki uticaj na njeno funkcionisanje, poboljšava cirkulaciju i izbacuje ustajale izlučevine. Stimulacija ove oblasti utiče na njeno osvešćivanje, a sa osvešćenošću dolazi prana, put ka ozdravljenju. To znači da ako se koncentrišemo na tu oblast, senzorni nervi su stimulisani, i oni pokreću uspostavljanje veza u mozgu. Kako je ceo proces blagotvoran po zdravlje, mozak pokušava da ponovo prilagodi svoje kontrolne centre i odgovarajuća stanja mišića, krvotoka i nervnih aktivnosti u oblasti vrata. Dakle, vežbanje sarvanganasane je korisno i kod blagih hipo i hiper stanja, jer je krajnji efekat uspostavljanje rebalansa. Efekat sarvangasane se može pojačati koncentrisanjem na prirodno udisanje i izdisanje u ovom položaju.

Posle sarvangasane treba uraditi matsyasanu (položaj ribe), a iz položaja sarvangasana mogu se izvesti halasana, pashinee mudra, padma sarvangasana, i druge varijacije. Sve ove vežbe imaju pozitivan uticaj na funkcionisanje tiroidne žlezde. Ipak, ove vežbe treba izbegavati u slučaju ozbiljne tireotoksikoze, fizičke iznurenosti ili povećane gušavosti, kada su lekovi očigledna prva pomoć u lečenju. 

Vipareeta karani mudra, iako ne stvara toliki pritisak na tiroidnu žlezdu, mnogo je moćnija od sarvangasane zato što ujedinjuje ujjayi pranajamu i svesnost o energetskim kanalima. Takođe, mnogo je korisnija kod gušavosti, mada, opet, prvi korak u lečenju je dodatak joda u ishrani.

Ostale delotvorne asane uključuju surya namaskara, pawanmuktasana sa naglaskom na vežbe glave i vrata, joga mudra, supta vajrasana, i sve asane izvijanja unazad, sirshapada bhumi sparshasana, kandharasana, grivasana, simhagarjanasana. Pawanmuktasana je korisna za početak lečenja ozbiljnih bolesti tiroidne žlezde i kod starijih pacijenata.

Najdelotvornija pranajama kod tiroidnih problema je ujjayi. Ona deluje na oblast grla, i njeni opuštajući i stimulišući uticaji verovatno su posledica stimulacije refleksnih puteva u oblasti grla (što je povezano, na primer, s povraćanjem, disanjem, gutanjem) koje kontrolišu moždane ćelije i hipotalamus. Ova vežba takođe uspostavlja direktan pristup praničkim i psihičkim mrežama, podstrukturama metaboličke aktivnosti. Ujjayi je osnova vishuddhi shuddhi i ajapa japa, koje su veoma moćne vežbe u jogi, i treba ih praktikovati tek pošto pacijent savlada osnovne veštine.  

Nadi shodhana pranajama je korisna za rebalans metabolizma kroz uticaj na idu i pingalu. Sheetail i seetkari, disnje koje rashlađuje, dragoceno je kod povećane funkcije tiroidne žlezde  jer hladi previše aktivno, hipermetaboličko i zato pregrejano telo. Bhastrika pranajama se koristi kod snižene funkcije tiroidne žlezde zbog njenog efekta zagrevanja, to jest mogućnosti da ubrza metabolizam.

Jalandhara bandha vrši pritisak na tiroidnu žlezdu i trebalo bi pažljivo da se uključi u pranajamu, pošto se početne vežbe u potpunosti savladaju. Da bi se povećao efekat pranajame, mogu se dodati i druge bande. Naravno, u perspektivi, najmoćnije tehnike koje regulišu ne samo rad tiroidne žlezde već i celog endokrinog sistema jesu moćne maha bandha, maha mudra i maha bheda mudra. Njih mogu da savladaju samo napredni učenici joge.

Uloga emocionalnog opuštanja

Jedan od najistaknutijih negativnih uticaja na stanje tiroidne neuravnoteženosti jeste dugotrajno gušenje i blokada iskazivanja emocija. Ovo je uskopovezano s drugim stanjem, globus hystericus, koje je često kod žena srednjih godina. Ovde je glavni simptom česta potreba za gutanjem, da bi se uklonila „knedla“ ili napetost u grlu. U jogičkom tretmanu ova stalna napetost se može osvestiti tokom viših nivoa joga nidre, kada višestruko sakupljena i ustoličena tenzija - mišićna, mentalna i emocionalna - naglo popušta.

Držati emocije u ravnoteži, i dati im odgovarajući odušak kroz njihovo iskazivanje jeste važan deo joga terapije za tiroidnu žlezdu. Kirtan (pevanje mantri za zaboravljanje sopstva i transcendenciju) jedan je od najdelotvornijih načina. Drugi je i meditacija ajapa japa (stalna svest o značenju mantre, u energetskom kanalu od pupka do grla) u kombinaciji s ujjayi pranajamom.