Muzika

IntegralnaYogaDean

Vračevi, magija i medicina

Postojala su dva vrača, dva balians među prijateljima koji su nas često posećivali. Jedan od njih je bio učen, ozbiljan, sredovečni čovek koji je vršio lekarsku praksu i bio je dovoljno moderan da prihvati neke zapadnjačke lekove, poput tableta kinina protiv malarije, ali je ipak mantrao nad njima poštujući tradiciju balinežanske magije. Voleo je da razgovara o metodama stranaca i često je dolazio kod nas da zatraži lek. Drugi balian bio je potpuno drugačiji; uživao je zastrašujuću reputaciju učitelja i vođe grupe lejaka, i naši prijatelji su nas krišom upozorili da su mnoge starije žene u našem „lejačkom“ komšiluku bile njegovi učenici; niko nije ni najmanje sumnjao u njegove velike moći. Njegova pojava je bila demonska koliko i njegova reputacija: ogromni nokti na čvorugavim dugim prstima, poluugašene male oči koje tiho gore izopačenim sjajem, i velika, krvava pećina namesto usta, potpuno bez zuba i uvek grimizna od soka biljke betel. Bio je pomodno obučen u plavu svilu saput, a njegovi gestovi su ukazivali na učenu eleganciju. Bio je veseo i pažljiv, ali je voleo da se prikazuje kao misteriozan.

Naša dva prijatelja su bila dva arhetipa balinežanskih balians. Jedan je bio nadahnuti mistik koji je delovao kroz nastupe usplahirenosti i transa, da bi savladao zle sile, i koji je uz pomoć svoje energije sakti sposoban da dominira nad natprirodnim silama. Šamanizam je njegov medijum; on može videti „daleko“ padajući u trans i gledajući u ogledalo ili u posudu sa vodom.

Kroz trans koji je sam izazvao on dolazi u kontakt sa drugim duhom koji mu pomaže, verovatno duhom njegovog oca, bivšim velikim balianom, čija je reputacija učinila velikim i njegovog sina; na ovaj način, uz pomoć duha koji mu asistira, on je sposoban da se vine u svet duhova i da se bori protiv vinovnika zla. Dok je u transu, balian mumla i brblja tekst sličan onom tokom izvođenja performansa, a koji se odnosi na njegove doživljaje u paklu. On često pleše u zanosu, što je slika njegove borbe sa zlim duhovima. Neko mi je rekao da takav balian može videti krivicu u očima devojčice ili dečaka koji su još „čisti“ – neuprljani seksualnim činom.

Padanjem u trans, oni su takođe sposobni da se vrate u prošlost i prate tragove nekih davnih događaja i predmeta. Dok intuitivni magovi (balian ngengengan) delaju kroz inspiraciju i svoju stalnu energiju sakti, naučeni balian (balian wisada), „koji može da čita“, zavisi od delotvornosti kombinacije praktične medicine i religijske magije koju je naučio iz teksta upisanog na palmin list (lontar ili rontal). Iako nije sveštenik, on poznaje sve dobre i zle bogove i načine njihovog ukazivanja; on razume kalendar i zna odgovarajuće formule i magične reči, kabalističke simbole, i tako dalje, što kombinuje sa stvarnim poznavanjem medicine, masažom, biljkama i korenjem. Na ovaj način, uz veru pacijenta, on može pomoći u izlečenju.

Balian nasleđuje mudrost svoga oca, njegovu sakti, i pribor za ritual: magično kamenje i novčiće koji se stavljaju u vodu, i ona se potom daje pacijentu da je pije, kalendare i karte za horoskope, ali uglavnom stare studije o magiji i medicini, čije posedovanje već obezbeđuje balianu određenu moć. Osim pomenutih manuskripta „desne“ i „leve“ magije, oni poseduju i posebne knjige o ljubavnoj magiji (pengaseh), zbirku modela oslikanih amuleta (tetumbalan), i knjige o medicini i medicinskim receptima (wisada i tetulak). Kada one postanu već stare, onda se prave njihove kopije, a odbačeni palmini listovi se spaljuju da ne bi slučajno pale u pogrešne ruke; ostatke paljevine potom pojede vlasnik da se ne bi rasipala njegova magična moć.

Baliani ne otkivaju lako svoje tajne; oni tvrde da bi izgubili sposobnost da povrate svoj ljudski identitet posle padanja u trans i da bi poludeli ako bi obelodanili svoje formule ili prodali svoje knjige. Oni su kod običnih ljudi uspešno usadili strah od njihovih opasnih praksi koji se ježe čak i kad samo bace pogled na knjige o magiji. Profesija balana je okružena velom misterije, i iako ima dosta poštovanih baliana, veruje se da postoje i oni poročni, koji koriste magiju da bi fizički povredili neprijatelja svog klijenta. Priča se da u ove svrhe oni koriste univerzalni sistem simpatičke magije kojom kroz posedovanje nečega što pripada žrtvi – odeća, pramen kose, nokat, pljuvačka, pa čak i zemlja uzeta iz otiska njegovog stopala – mogu da kontrolišu fizičko i mentalno stanje osobe. Kroz vezu žrtve i nečeg što je njegovo – njegove slike, fotografije ili lutke koja nosi nešto od pomenutih predmeta ili sastojaka – njegova duša biva zarobljena i mučena jer on oseća bol izazvan delanjem nad njegovom slikom.

Zato Balinežani pažljivo skupljaju i zatrpavaju odsečene nokte, kosu, plombe iz zuba, i tako dalje.

Balinežani veruju da su stranci imuni na napade veštica jer ne pripadaju istoj rasi, i smatraju da evropska medicina i znanje doktora belaca, pilule, tečnosti u bocama, gorki ili smrdljivi praškovi, mogu lečiti jedino one ljude koji su ih izmislili. Osim toga, nedostatak sve te pompe oko doktora, dramatičkih hokus-pokus stvari koje sputavaju zle sile za koje se veruje da izazivaju bolesti, ostavilo bi ih bez vere u njihovu moć lečenja. Mnogi u potpunosti odbijaju da ih leče Evropljani, drugi prihvataju tretman bez dvoumljenja, a ima malo i onih koji odlaze u bolnice tek pošto su svi ostali pokušaji bili neuspešni. Normalno je da medicinski tretman bude neuspešan kada je bolest već u odmaklom stadijumu.

Ukoliko je neko ozbiljno bolestan, na kapiju se stavlja savijen list pandanusa, kao znak tabua (sawen) koji će obavestiti selo. U tom slučaju samo rođaci mogu da uđu u kuću, a bolesnoj osobi se približe tek posle lupkanja nogama o kuhinjski pod kako bi oterali zle uticaje koji ih mogu ugroziti. U kuću se poziva balian, i ako njegova magija izazove izlečenje, pacijent kao dar nudi novac, i potom mora da se podvrgne ritualu čišćenja od sebel stanja.

Balinežani pridaju veliki značaj svakoj vrsti fizičke bolesti, pa i ako nemaju neke naročite tegobe o kojima bi pričali i žalili se, ma koliko stvar bila bezopasna, bolest je uvek omiljena tema razgovora. Prehlade, kašalj, bol u stomaku, neuralgija, i druge beznačajne bolesti njih čine očajnima, iako mogu uspešno da ih izleče domaćim mešavinama biljaka, korenja, kora od drveta, cveća, a naročito masažom, koju su razvili u pravu nauku. Ipak, iako se čini da su retko zdrava nacija, Balinežani su u stvari žrtve mnogih bolesti za koje nemaju leka.

Najrasprostranjenije od njih su venerične bolesti; sifilis i gonoreja preovlađuju. Postoji priča da se bolesti kod Balinežana ne pojavljuju u zloćudnom obliku, i da su oni razvili izvestan imunitet koji ih čini prenosiocima bolesti iako su naizgled zdravi. Često se može videti beličast veo izazvan gonorejom u očima starijih ljudi, ali takođe nije retko da se dečaku ili devojčici pojave rane kod kojih nema dileme o poreklu, kada ih odvode u bolnicu gde dobijaju injekcije. Ali, protivljenje Balinežana da se podvrgnu stranoj terapiji, nepristupačna cena leka salvarsan, i uobičajena promiskuitetnost ne pomažu situaciji.

Sezone kiša donose epidemije tropske groznice, kada malarija odnosi mnogo života, naročito dečjih. Balinežani pokušavaju da leče groznicu mešavinama od dadap lišća, luka, anisa, soli, uglja iz ognjišta, koja se procedi i daje pacijentu da je popije, posle čega ga ostavljaju da spava. Takođe je delotvorno trljati bokove smesom od izgnječenog dadap lišća, luka, anisa i biljke tinke, vrste oraščića, i trljati leđa kokosovim uljem sa strugotinama kore dadapa; ali kinin postaje sve popularniji. Balinežani vole čistu kožu, i veoma im smetaju česte kožne bolesti, od ružnog ali bezopasnog kuraba, poremećaja boje kože izazvanog parazitskim gljivicama, do svraba, frambezije, i vrlo upornih tropskih čireva. Kurab (zvani bulenan kada nije mnogo raširen) pojavljuje se kao beličaste tačkice i širi se po celom telu ako nije kontrolisan. Leči se trljanjem napadnutih regija travom lalang, ali otkriveno je da mrlje brzo nestaju uz pomoć salicil alkohola koji nabavljaju od kineskih apotekara. Svrab se leči sokom od limuna, kokosovim uljem, a često i kupanjem u vrućoj vodi u koju se stavlja lišće biljaka legundi i ketawali.

Stariji ljudi, posle srednjeg doba, žale se na „probleme kostiju“, reumu, kao posledicu velike vlažnost na ostrvu, pa kao preventivu nosu narukvice od kayu uli, vrste crnog korala sa Bornea. Priča se da bol može prestati ako na stopala stavljate vruće gvožđe, što pacijenta ne boli jer „zubi vatre su odneseni mantrom“.

Glavobolje se leče masažom, ali pomaže i ako poprskate čelo mešavinom zgnječenog đumbira i stenice. Kad ih boli stomak, piju crveni napitak od kore biljke medaiah sa Jave. Kašalj leče tako što piju tečnost od blimbing buluh mešavine cveća i suvog, nastruganog kokosa, ili je prskaju po vratu u oblasti grla.

Kijavice leče masažom, a protiv kijanja je dobro i tri puta pomirisati parče kore biljke telor. Ovo su najčešći domaći lekovi, ali za svaku bolest postoji sedam lekova koji se koriste jedan za drugim ukoliko prethodni nije delotvoran. Suština balinežanske medicine je princip „vrućeg“ i „hladnog“, iritirajućeg i olakšavajućeg, što se takođe primenjuje i na hranu. Tako, vruća ili iritirajuća stanja leče se „hladnom“ medicinom. Balinežani su nemoćni u slučaju inficiranih rana, ali to je prilika da se otklone predrasude i da se od komšije stranca zatraži lek za inficiranu posekotinu koja je prekrivena nečim zelenkastim i obavijena prljavom krpom.