Muzika

Drevna energetska Joga

Koristi pranajame

Fizičko telo izloženo dejstvu joge oslobođeno je starosti, bolesti i smrti.

– Shvetashvatara Upanishad

Pranajama pokreće procese u fizičkom telu pri čemu molekuli bogati energijom i mentalna snaga, koji su u međusobnoj interakciji, bivaju transformisani. Kada se molekuli uma transformišu, javljaju se više vrednosti poput ljubavi, saosećanja i jedinstva. Stvar je energija, prema tome, fizičko telo može biti transformisano u enregiju. Telo nije samo gomila od kostiju, moždine, nerava i sluzi. Pojedinac mora ponovo analizirati i ustanoviti šta telo jeste i koliko daleko može da ide u svojoj transformaciji.

Dean Raskovic

Da li telo može biti preobraćeno u svetlosne čestice? Ovo se mora razmatrati u okrilju nauke, a ne vere ili religije. Ako fizičko telo može da se transformiše, ako molekuli mogu biti podvrgnuti metamorfozi, kako se to postiže? Odgovor je u tome da joga telo čini izuzetno osetljivim i pročišćenim, pa prema tome i transformisanim. Pranajama je ključni metod. Praktikovanjem pranajame mogu se kontrolisati životne okolnosti i karakter, usaglašavaju se individualna i univerzalna svest.

Onaj koji redovno vežba pranajamu s vremenom će osetiti kako svaki segment njegovog postojanja, na svakom nivou, postepeno pada pod uticaj ove prakse. Kasnije će početi da se menja izgled kože i miris tela. Osoba je uvek puna sveže energije, čula su smirena, potreba za materijalnim zadovoljstvima je smanjena. Nečistoće su otklonjene ne samo iz fizičkog i praničnog tela već i iz mentalnog, psihičkog i kauzalnog tela. Kao rezultat, intelektualna moć raste, um i misli postaju snažniji. Kako prana počinje slobodno da teče kroz sve nivoe postojanja, skoro istovremeno sve negativne sklonosti nestaju. Male stvari koje su ranije lako mogle da vas izvedu iz takta postaju beznačajne, a iskustvo povezanosti sa kosmičkom pranom postaje jače i postojanije.

Buđenje životne energije

Suštinska dobit praktikovanja pranajame je u tome što pokreće životnu energiju, jačajući sile različitih sistema aktivnih u njoj, dovodeći do sveobuhvatno boljeg zdravlja. Praksa povezuje osobu sa samim izvorom energije, tako da njena fizička i mentalna energija ne bivaju iscrpljene. Uspostavlja se stalna svesnost i osećaj blagostanja, dinamike i vitalnosti. Svrha pranajame nije naučiti kako da dišete ili kako da bolje dišete, već u buđenju unutrašnje energije u kojoj leži moć prane.

Proces buđenja snage kroz pranajamu može se sagledati iz drugog ugla. Pranajama stvara statički elektricitet u telu, što pomaže da se poveća broj pozitivnih jona udahnutih iz okruženja koji će se potom pretvoriti u negativne jone. Efekat je isti kao kada se oni stvaraju tokom kiše i grmljavine. Vruće i sparno vreme donosi letargiju, ali kiša osvežava vazduh i osoba je tada energična i pokretna. Kiša i grmljavina stvaraju pozitivne jone u okolini i pretvaraju ih u negativne jone. Slično tome, pranajama generiše statički elektricitet u telu, i zato se javlja osećaj pokretanja energije i poletnosti.

Fiziološke koristi

Kada su rišiji otkrili nauku o pranajami, nisu imali na umu joga terapiju, iako ta praksa daje nebrojeno koristi fizičkom telu. Terapeutski aspekt pranajame je samo usputna stavka. Glavni cilj pranajame je da uravnoteži interaktivne procese praničnih i mentalnih sila koje bude više centre ljudske svesti. Ipak, onaj koji praktikuje pranajamu iskusiće njene blagodeti na svim fizičkim nivoima. Postoje naučni dokazi za ove tvrdnje, koje opisuju uticaj pranajame na skoro sve telesne organe.

Respiratorni sistem: Pranajama jača disajne mišiće i pluća kroz proces dubokog, brzog ili sporog disanja. Grudi se potpuno otvaraju i pluća se u najvećoj meri šire. Ovo jača disajne mišiće i pluća čini elastičnijima, a rezultat je zdraviji proces disanja.

Tokom pranajame osoba ne dobija mnogo kiseonika. Naprotiv, tokom pranajame udahnuta količina kiseonika je manja nego tokom uobičajenog disanja. Osoba u proseku udahne oko 7000 kubnih centimetara vazduha u minuti; tokom pranajame udahne oko 3700 kubnih centimetara u minuti. Ukupna količina vazduha udahnuta tokom pranajame je manja nego inače, pa tako je i manja količina kiseonika. Ipak, sama praksa kiseoniku daje više vremena da se pomeša sa krvlju, a sistemu da se kroz disanje i krv oslobodi štetnih materija. Trening kojem su podvrgnuti respiratorni organi i mišići tokom pranajame priprema ih na efikasan rad tokom celog dana. Sa delotvornijim respiratornim organima, apsorbovana je veća količina kiseonika nego što bi to inače bio slučaj.

Digestivni sistem: Slične koristi dobijaju i organi za varenje, apsorpciju i eliminaciju. Stomak, pankreas, jetra, creva i bubrezi su pod uticajem masaže koju im daju dijafragma i abdominalni mišići tokom pranajame. Ovo se takođe dešava i tokom normalnog disanja, ali tokom pranajame pojačani su pokreti mišića i masaža. Nema više konstipacije i svi organi bolje rade. Apsorpcija je efikasnija, digestivni i eliminatorni sistem bolje funkcionišu, tako da je krv bogatija hranljivim materijama.

Kardiovaskularni sistem: Godine 1968. indijsko Ministarstvo zdravlja zatražilo je od Bihar škole joge da sprovede istraživanje o uticaju joge na srčana oboljenja. Oko hiljadu srčanih bolesnika bili su podvrgnuti praksi joge i pranajame. Kada je istekao period istraživanja, utvrđeno je da je pranajama pomogla svakom pacijentu, naročito onima koji pate od angine i ishemije. Mnoge druge studije su takođe potvrdile da je pranajama blagotvorna za srce. Praksa umanjuje stres koji svakodnevno opterećuje srce. Sporo, duboko, dugo disanje odmara srce. Mnogi problemi sa srcem mogu biti rešeni pranajamom.

Nadi shodhana pranajama, na primer, deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Tokom ove vežbe odnos 1:2 (udah / izdah) ima direktne veza sa periodom sistole i dijastole u srčanom ritmu. Ukoliko je srce obolelo, odnos između sistole i dijastole iznosi 2:1 ili 3:1 ili čak 5:1; međutim, redovnim vežbanjem nadi šodana paranajame može biti uspostavljen normali srčani ritam. Prema pulsu možete primetiti da se sa udahom srčani ritam ubrzava, a sa izdahom usporava. Disanje u odnosu 1:2 opušta srčane mišiće a da pri tom ne remeti dovođenje kiseonika do mozga i ostalih organa. Međutim, kada se izdah još više produži, efekat opuštanja se gubi (na primer, disanje sa odnosom 1:4), jer mozak ubrzava srčani ritam s namerom da smanji dovod kiseonika u krv.

Tokom praktikovanja pranajame srčani mišići dobijaju blagu masažu, što poboljšava cirkulaciju. Bastrika i kapalbati pranajame uzrokuju širenje vibracija kroz ceo kardiovaskularni sistem, uključujući vene, arterije, kapilare, čineći ih funkcionalnijim.

Pranajama dobro trenira srce, a to ima još jednu važnost kod duhovnih aspiranata. Kada aspirant dospe do meditativnog stanja kroz vežbe pranajame, srce nije pod naporom, i telo može da podnese više nivoe svesti bez neželjenih efekata.

Endokrini sistem: Endokrine žlezde utiču na ponašanje, delovanje, stavove, pa čak i na takozvane prirodne reakcije. Pranajama usklađuje, pročišćava i neutrališe sekrecije ovih žlezda, pa tako pokazuje svoj uticaj kroz ponašanje osobe. Zdravlje endokrinog sistema umnogome zavisi od kvaliteta krvi i njenog sprovođenja do žlezda. Tokom vežbanja pranajame poboljšavaju se cirkulacija i kvalitet krvi. Rad žlezda je poboljšan s većim dotokom zdrave krvi, a kontrolisano disanje pomaže da se sistem dovede u ravnotežu.

Uticaj pranajame na endokrini sistem je najupadljiviji kada se dovede u vezu sa pinealnom žlezdom – epifizom. Ova misteriozna žlezda, koja se nalazi na zadnjem delu srednje komore mozga, u predelu adžna čakre, obično počinje da stagnira početkom puberteta. Epifiza kontroliše hipofizu, koja je odgovorna za rast i rad ostalih žlezda. Ako hipofiza nije kontrolisana od najranijeg doba, raste neusklađenost između fizičkog i mentalnog razvoja i emocije sazrevaju pre nego što osoba postane spremna da se s njima nosi. Deca u Indiji već od sedme-osme godine počinju da vežbaju pranajamu kako bi produžili aktivnost epifize i time ublažili prelaz između detinjstva i zrelog doba.

Nervni sistem: Mozak, kičmena moždina i moždani nervi potpomognuti su većim dotokom zdravije krvi zahvaljujući pranajami. Takođe, pokreti dijafragme i abdominalnih mišića tokom produženog udaha podižu donji deo kičmenog stuba. Ako uz pranajamu radite i džalandara bandu, podići će se i gornji deo kičme.

Disanje, takođe, kontroliše promenu raspoloženja, to jest suptilnog ponašanja uma. Neuronsko pamćenje mozga proizvodi razna raspoloženja. Ipak, neuroni deluju usklađenije i električne interakcije između moždanih centara postaju bolje regulisane, kada osoba diše polako i duboko prema određenim pravilima. Velike varijacije moždanih talasa bivaju kontrolisane, i uspostavlja se ravnoteža između dve hemisfere mozga. Ovo se vidi na EEG snimku kao odašiljanje dužih alfa-talasa, i smanjenje beta-talasa. Alfa-talasi donose mir mozgu, ali i koronarnom, respiratornom i cirkulatornom sistemu. Naročito pogoduju ljudima sa visokim krvnim pritiskom.

Pranajama se praktikuje i da bi um dovela pod kontrolu, pa zato ciklus disanja obično počinje od leve nozdrve, koja predstavlja ida nadi ili mentalnu energiju. Suprotno tome, kruženje svesti u joga nidri počinje od desne strane da bi se prvo pristupilo pingali, vitalnoj energiji i toploti u telu. Redovnim vežbanjem pranajame tokom nekoliko godina, postepeno se menja struktura nervnog sistema. I na kraju dolazi trenutak kada samo sklopite oči, uđete unutra i dostignete stanje meditacije.

Viša koncentracija

U Joga sutrama Maharishi Patanjali kaže:

„Um postaje sklon koncentraciji (kroz praksu pranajame).“

Kumulativni efekat pranajame je u tome da um postaje nepokretan kao plamen sveće u mirnoj sobi. Nema više uznemiravajuće energije. Um se smiruje, ali njegova moć raste. Misli ne lutaju. Um postaje usredsređen i dostiže stanje dharana, koncentracije, i dhyana, meditacije.

Prednost ulaženja u meditaciju kroz pranajamu je što um ostaje aktivan i ne upada u stanje hipnoze. Neki oblici djana joge mogu dovesti do hipnoze, ako se dugo vežbaju. Pranajama to onemogućava, i čuva um od mogućih ošamućenosti tokom meditacije. Um često luta tokom meditacije između dnevnih događanja i želja. Na trenutak nastupi meditacija, pa opet nadolaze misli. Kada se pranajama kombinuje sa meditacijom, sklonost uma da luta se obuzdava, jer proces pranajame um čini nepokretnim i usredsređenim.

Iskustvo više svesti

Pranajama poboljšava kvalitet ljudske svesti i treba je prihvatiti sa tim stavom. Kontrola uma postiže se kroz redovnu praksu, kako bi osoba mogla da upravlja neželjenim aktivnostima tela, mozga i uma. To znači da je ona sada gospodar sopstvene sudbine. Na fizičkom nivou, veliki pritisak i stimulacija nervnog sistema tokom pranajame uzrokuje internalizaciju svesti, pa visokoosetljiva percepcija postaje moguća. Kada se promeni fizička struktura, istovremeno se menja i mentalna.

Buđenje prana šakti je most koji treba preći od grubog do suptilnog iskustva joge. Oblast svesti koja je ranije počivala u mraku biva prosvetljena kad tuda krene da teče prana. Anahad nada, psihički zvuk, jasno se čuje, a um nestaje. Osoba koja vežba pranajamu ne mora da se bori protiv divljeg uma; on postaje miran i kontrolisan sam po sebi.

Pošto prana teče kroz tamne oblasti mozga i uma, osoba se uzdiže do nivoa više inteligencije. Probuđen je kundalini, pa meditaciju nije ni potrebno učiti. Meditativno stanje se samo javlja i stupa se u novo carstvo svesnosti. Osoba je rođena u blistavosti novog iskustva; ovo je vrhunac pranajame.

Promene u vezi sa gravitacijom

Drevni tekstovi tvrde da je moguće kontrolisati pranu ako zurite u vrh nosa tokom kumbake. Zurenjem u pupak tokom kumbake biće izlečene sve bolesti. Ako neko zuri u prst na nozi, doživeće prosvetljenje tela. Kada jogi zadrži dah tri sata, biće u stanju da balansira na jednom prstu. Ova poslednja tvrdnja upućuje na to da se vežbanjem pranajame može kontrolisati gravitacija. Možda to osoba ne može da primeti, ali merljivo je specijalnim instrumentima.

Reč je o gravitacionom privlačenju. Praktikovanjem pranajame ovo privlačenje slabi i zakon gravitacije nije više u punoj snazi. Javlja se osećaj gubitka težine, što može kulminirati levitiranjem. Tokom ili posle pranajame nije neobično ako se javi osećaj lakoće. Neko se ponekad oseća kao da jedri ili se ljulja. Ovo je uglavnom samo osećaj; telo ostaje na zemlji. Ipak, ukoliko bi se telo malo izdiglo od poda i levitiralo, to bi vršilo veliki uticaj na nervni sistem. Kvalitet spavanja, sanjanja i razmišljanja zasnovan je na svojevrsnom odnosu sa gravitacijom. Ako se to načelo promeni, kvalitet mišljenja i osećanja takođe će se promeniti.

Važnost gravitacije je i u tome što definiše odnos prema vezanosti i ukorenjenosti, osoba gubi strah od smrti i više se okreće životu. Za duhovnog aspiranta to je značajno dostignuće. U Joga sutrama ( Maharishi Patanjali), strah od smrti ili abhinivesha pominje se kao jedan od pet osnovnih klesha, ili izvora patnje. Tih kleša se treba osloboditi pre prosvetljenja. Takođe je rečeno:

„Čak su se i Brahma i drugi bogovi u raju predavali praksi pranajame jer uklanja strah od smrti. Zato se ona (pranajama) mora vežbati.“ ( Hatha Yoga Pradipika)

Danas veoma malo osoba doživi stanje siddhi koje se u drevnim tekstovima pripisuje onima koji usavrše praktikovanje pranajame, a to je na primer postati mali kao atom ili veliki kao planina. Ipak, posvećenici mogu da steknu neke retke osobine. Crte lice postaju izražene, i osoba je uočljiva u gomili. Telo je vitko, jako i zdravo, salo se topi. Glas postaje prijatan i melodičan. Lice blista, oči sijaju. Potrebno je manje sna da bi se telo odmorilo. Prema tome, Shiva Samhita kaže:

„Jogi (koji je usavršio kumbaku) dostiže stanje bez bolesti i bez patnje.“

Karmičko čišćenje

Pranajama pročišćava i prosvetljuje. Ne postoji čin koji bolje pročišćava od pranajame. Karma, koja od osobe skriva svetlost i vezuje je za stalni ciklus rađanja, gubi snagu i s vremenom biva uništena savršenošću pranajame. Shiva Samhita kaže:

„Mudar aspirant zaista uništava svoju karmu, bez obzira na to da li ju je stekao u ovom ili u prošlom životu, i to regulacijom disanja.“

A zatim sledi:

„Vatra uništenja ruši sve pred sobom, pranajama čini da mnogi gresi nestanu. Pošto jogija oslobodi svih greha, ona uništava i sve njegove vrline.“

Ovo opisuje stanje u kome se jogi uzdiže zahvaljujući igri suprotnosti, da bi najzad počivao u svom Sopstvu, u vrhovnom zadovoljstvu.